Ponedeljak 23. 12. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
2
Sreda 11.03.2015.
18:38
mondo.rs #Commented 45 and 46 rows # #Changed code from 45-46 A
Zagrebački glumac Siniša Ružić pobunio se zbog dolaska Nebojše Glogovca na Dubrovačke letnje igre. Smeta mu što je Glogovac pohvalno govorio o Draži Mihailoviću koga je glumio u seriji "Ravna Gora".
Četvrtak 12.03.2015.02:11
Ето нам новог весеља из србокатоличке хрватске. Дубровчани, који су дали више четтника у ЈВуО од Београђана се буне што треба да госте глумца који глуми Дражу Михаиловића. А они му били вернији него ико. Немојмо им замерити, па ви знате да је данас Србин католик забрањена реч. А идемо брзо ка томе да и Србин постане забрањена реч. Дубровчани су дали велики број бораца у Српској војсци у свим ратовима све док их по доласку Карађорђевића на власт не почну хрватити сами Карађорђевићи а зарад Југославије. У Другом светском рату комунисти ће заробити више хиљада дубровачких четтника. Да не буде да матори и надасве излапели Коџа трабуња глупости, ево историјских фотографија: upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/d/db/Dubrova%C4%8Dki_%C4%8Detnici.jpg
Četvrtak 12.03.2015.02:14
Evo nešto o dubrovačkim čeттnicima: ДУБРОВНИК У ЧЕТТНИЦИМА За организатора четтничког покрета у Дубровнику и Боки Которској Команда Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине поставила је ваздухопловног капетана Ђорђа Радмиловића, 1942. године. Он се углавном налазио у Дубровнику, у илегали, а остао је упамћен као одличан обавештајац. Како су у Дубровнику били повољнији услови за рад, Радмиловић оснива Дубровачки корпус и постаје његов командант. Међутим, корпус је имао само једну бригаду, Дубровачку, под командом резервног капетана адвоката Нина Свилокоса, тако да се она прикључује Требињском корпусу. Дубровачку четтничку бригаду чинили су Дубровчани и мештани околних села, који су били Срби католици. Тако је Дубровачка четтничка бригада била последња српска институција у Дубровнику. Раније их је било много: Српска Дубровачка академска омладина, Соколска организација «Душан Силни», Српско пјевачко друштво «Слога», Музичко друштво «Грађанска», Просветно-привредно друштво «Српска зора», Матица српска, низ листова и часописа итд. Постојала је и Српска странка, која је после победе на општинским изборима 1890. године дошла на власт у Дубровнику. Био је то јединствен случај у српској историји - да једна српска политичка партија, па још истичући своје национално име, освоји власт на окупираном подручју. Дубровник је први пут увршћен у неку хрватску државну форму 1939. године, када је из Зетске бановине пребачен у Бановину Хрватску. Био је то један од уступака Хрватима учињен у намери да они не подрже Хитлера у очекиваној агресији Трећег рајха на Краљевину Југославију - уступак против којег су Дубровчани устали, доказујући да је природна њихова веза са Херцеговином, а не са Хрватском. У листу «Дубровник», број 12 из 1896. године, о насељавању Хрвата у Дубровник пише: «До назад мало година амо не бијаше настањених ни цигли један Хрват, а и сада их има само четири». Планском акцијом Аустрије и Ватикана број Хрвата у Дубровнику се повећавао током наредних деценија, али је и уочи Другог светског рата овде било много Срба католика. Крајем 1944. године комунисти су и у Дубровнику извршили масакр цивила (Срба), праћен досељавањем Хрвата. Уз проглашавање Срба католика Хрватима, фалсификована је и читава дубровачка прошлост... Иначе, четтнички план за уређење Дубровника предвиђао је обнову Дубровачке републике, у оквиру савезне државе, што је била жеља Дубровчана неиспуњена 1918. године. Дубровачку републику укинуо је Наполеон 1806. године. iz knjige Miloslava Samardžića ''General Draža Mihajlović'' - treći tom

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)